НАТО И РЕПУБЛИКА СРПСКА-ОД БОМБАРДОВАЊА, ЉУБАВИ НА ДРУГИ ПОГЛЕД ДО НАКНАДНЕ ПАМЕТИ
Лицемјерје
СДС-а и ПДП-а по питању приступања БиХ НАТО савезу се показује као константа.
Моји сарадници из аналитичког и креативног тима Уједињене Српске и ја имамо
проблем што памтимо и чувамо документе, али и здрав разум. Још прије петнаестак
година СДС и ПДП су били главни
покретачи оснивања зајдничких Оружаних снага БиХ, као и чланства у НАТО. Сад би
вољели да се тога нико не сјећа. Али сем њих, немају сви памћење акваријумске
рибице. Од Паравца до Иванића су многи руководиоци ове двије политичке странке
креирали и доносили одлуке, које су приближавале и Републику Српску и БиХ
чланству у НАТО. Сад би због дневно-политичких разлога и површног приступа
политици и (не)одговорности према РС, све урадили да члан Предсједништва БиХ
Милорад Додик „пошаље” АНП у Брисел, те да га назову издајником. Или да уђе у
конфликт са НАТО-ом, те би га се САД и ЕУ „ријешили” у политичком животу пошто
не могу то да ураде на изборима. Постављање АНП-а, као услова за формирање
Савјета министара БиХ, је договорена политичка игра СДА и СДС-ПДП коалиције.
Или је то чак било на V Конгресу СДА, гдје је представљено укидање ентитета
и пут у НАТО, све са најдражим гостима тадашњим замјеницима СДС-а П. Ковачем, у
другом, и ПДП-а Бореновићем, првом реду.
Кључан
период за одређене безбједносне политике БиХ и односа према НАТО, десио се од
2002. до 2006. године. Неколико ствари
је обиљежило тај период: реформа одбране Оружаних снага у БиХ, велики утицај
високог представника на унутрашњу политику у РС и БиХ, и усвајање документа
„БЕЗБЈЕДНОСНА ПОЛИТИКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ" 2006. године.
На изборима 2002. године члан
Предсједништва БиХ је постао Мирко Шаровић, тад (и сад) предсједник СДС-а. Због
афере „Орао” поднио је оставку у Предсједништву, те је његово мјесто заузео
посланик СДС-а у Парламентарној скупштини БиХ Борисав Паравац. Већ поменуте
2002. године почела је израда документа „БЕЗБЈЕДНОСНА ПОЛИТИКА БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ” да би се завршила у фебруару 2006. године.
Укидање ентитетских министарстава
одбране, заједничке оружане снаге и документ „БЕЗБЈЕДНОСНА ПОЛИТИКА БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ”
Први
конкретни кораци у процесу приступања БиХ према НАТО-у датирају још од почетка
2004. године и трају до данас.
Веома
су битне сједнице 40, 41. и 70. сједница Предсједништва БиХ из 2004. и 2005.
године када је српски члан био господин Борислав Паравац, члан СДС-а.
Предсједништво БиХ на 40. сједници 17. 03. 2004. године донијело је закључак
којим потврђује опредјељење да БиХ и све њене институције морају испунити
потребне услове за пријем БиХ у НАТО програм „Партнерство за мир”. На 41.
сједници Предсједништва БиХ, одржаној 24. 03. 2004. године, усвојен је
Извјештај о напретку БиХ у процесу реформе одбране и испуњавању услова за
пријем у НАТО програм „Партнерство за мир”. На 70. сједници Предисједништва БиХ, одржаној 23. 02. 2005. године,
Предсједништво БиХ у посебној изјави је потврдило опредјељење земље за
прикључење НАТО програму „Партнерство
за мир“
и пуноправно чланство НАТО савезу.
Народна
скупштина Републике Српске на 23. посебној сједници, одржаној 18. марта 2005.
године, донијела је Декларацију о стратешким опредјељењима Републике Српске у
систему одбране БиХ. У преамбули Декларације стоји: „Пружајући пуну подршку уласку БиХ у
„Партнерство
за мир“
и НАТО савез“,
а у даљем тексту Декларације се експлицитно наводи: „Додатне гаранције безбједности БиХ
треба да представљају пријем у „Партнерство
за мир“,
као и што брже укључивање БиХ у политичко чланство НАТО савеза. С обзиром на
тежњу свих земаља у региону ка укључивању у евроатлантске интеграције, овим би
била осигурана и регионална компонента безбједности.“ Ово је анулирано у резолуцији
Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности 2017. године, али тада
је било тако да су све најзначајније парламентарне странке Републике Српске
гласале за Декларацију (СДС, ПДП, СРС, СНСД) која има НАТО путоказ. Владајућу већинску структуру у Народној
скупштини РС, Влади РС, Парламенту БиХ, као и мјесто Предсједника Републике
Српске, у том мандату чинили су представници коалиције странака СДС, ПДП и СРС.
Због свега тога, зачуђује садашњи став Српске демократске странке, која у
својим саопштењима износи политичке ставове који доводе у питање њихово раније
опредјељење и залагање за чланство БиХ у НАТО. Народна скупштина Републике
Српске, послије разматрања Информације о реформи у систему одбране БиХ, на 26.
посебној сједници, одржаној 30. августа 2005. године, донијела је закључак у
којем стоји: „Народна
скупштина РС захтијева од Предсједништва БиХ да код званичних институција НАТО
савеза текућу реформу Оружаних снага БиХ верификују као коначну фазу структурне
реформе, која ће омогућити укључење Оружаних снага БиХ у НАТО савез.“ На истој сједници Народна
скупштина Републике Српске усвојила је и документ под називом „Препоруке за
измјене и допуне у предложеном концепту реформе одбране“, у чијој преамбули
пише: „Република
Српска подржава чланство БиХ у „Партнерству за мир“ и НАТО савезу.“ БиХ је 15. децембра 2006. године
потписала Споразум о приступању НАТО програму „Партнерство за мир“. На сједници
Предсједништва БиХ, 18. јануара 2007. године, Предсједништво БиХ донијело је
одлуку о отварању Сталне мисије БиХ при НАТО-у у Бриселу. Предсједништво БиХ је
током предсједавања Небојше Радмановића из СНСД-а 2009. године, у складу са
дотадашњом политиком Републике Српске, поднијело апликацију за „Акциони план за
чланство у НАТО (МАП)“.
У
архиви вијести на сајту Предсједништва БиХ је и вијест да је 2. маја 2006.
године тадашњи српски члан
Предсједништва БиХ Борислав Паравац (СДС) посјетио НАТО штаб:
„Приликом
данашње посјете НАТО штабу, који је од
данас смјештен у јужно крило зграде некадашње
Команде 2. војне области ЈНА, члан Предсједништва БиХ Борислав Паравац
је, послије обиласка почасне јединице Здружених снага БиХ, говорио о значају уласка наше земље у „Партнерство за мир“, односно
НАТО и нагласио да је тај циљ приоритет у вањској политици Босне и Херцеговине.“
Паравац је искористио прилику и
током великог српског и православног празника Видовдан (у
бањалучкој касарни „Козара“ присуствовао обиљежавању
Видовдана, крсне славе Трећег пјешадијског пука Оружаних снага БиХ, који његује
традиције Војске Републике Српске): „Члан Предсједништва БиХ Борислав Паравац
изјавио је у Бањој Луци да су данашање Оружане снаге БиХ резултат компромиса,
те да у овом тренутку нема алтернативе неопходности
укључења БиХ у евроатлантске интеграције. Наводећи да је било доста
незадовољства реформом одбране у БиХ, Паравац је указао да је та реформа
заснована на вањскополитичкој оријентацији БиХ која је пут ка Европској унији и „Партнерству за мир““
Дакле, све је почело са СДС-ом и
завршило са ПДП-ом, остали су грешни због партиципације или појединачних НАТО веза, перцепција или
каријера. Српска посла, па то ти је.
ПДП је што се тиче НАТО пута отишао
најдаље, или су најдаље отишли његови највиши функционери. „Стратегија спољне
политике БиХ 2018-2023“, усвојена је за вријеме мандата Младена Иванића,
који је био оснивач и дугогодишњи предсједник ПДП-а. Један од стубова спољне
политике БиХ јесте сигурност и стабилност и унутар ње однос према НАТО. „– Наставак провођења активности у односу на
НАТО остаје приоритет институција БиХ. Приоритетне активности биће првенствено
усмјерене ка активацији и провођењу МАП.“ (из „Стратегије“) А јуче је господин Бореновић све називајући
Додика издајником ако потпише МАП рекао да може и МАП и НАТО само да се ето
спомене у документу о приступању НАТО савезу
Резолуција Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности. То
двоје се иначе страшно слаже и допуњује кaо ПДП и легитимни представници
Републике Српске.
Е,
да кажем и лични став о НАТО-у управо данас, на дан када је НАТО почео
бомбардовање Републике Српске, морам рећи да је за мене резолуција Народне скупштине Републике
Српске обавезујућа и да бих се заложио за њену измјену, промјену или повлачење
ако би НАТО подржао самосталност Републике Српске или нешто мање више слично. А чудни су путеви Господњи.
30. 08. 2019.
Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.
latini;na verzija
OD BOMBARDOVANjA, LjUBAVI NA DRUGI POGLED DO
NAKNADNE PAMETI
Licemjerje
SDS-a i PDP-a po pitanju pristupanja BiH NATO savezu se pokazuje kao konstanta.
Moji saradnici iz analitičkog i kreativnog tima Ujedinjene Srpske i ja imamo
problem što pamtimo i čuvamo dokumente, ali i zdrav razum. Još prije petnaestak
godina SDS i PDP su bili glavni
pokretači osnivanja zajdničkih Oružanih snaga BiH, kao i članstva u NATO. Sad
bi voljeli da se toga niko ne sjeća. Ali sem njih, nemaju svi pamćenje
akvarijumske ribice. Od Paravca do Ivanića su mnogi rukovodioci ove dvije
političke stranke kreirali i donosili odluke, koje su približavale i Republiku
Srpsku i BiH članstvu u NATO. Sad bi zbog dnevno-političkih razloga i površnog
pristupa politici i (ne)odgovornosti prema RS, sve uradili da član
Predsjedništva BiH Milorad Dodik „pošalje” ANP u Brisel, te da ga nazovu
izdajnikom. Ili da uđe u konflikt sa NATO-om, te bi ga se SAD i EU „riješili” u
političkom životu pošto ne mogu to da urade na izborima. Postavljanje ANP-a,
kao uslova za formiranje Savjeta ministara BiH, je dogovorena politička igra
SDA i SDS-PDP koalicije. Ili je to čak
bilo na V
Kongresu SDA, gdje
je predstavljeno ukidanje entiteta i put u NATO, sve sa najdražim gostima
tadašnjim zamjenicima SDS-a P. Kovačem, u drugom, i PDP-a Borenovićem, prvom redu.
Ključan
period za određene bezbjednosne politike BiH i odnosa prema NATO, desio se od
2002. do 2006. godine. Nekoliko stvari
je obilježilo taj period: reforma odbrane Oružanih snaga u BiH, veliki uticaj
visokog predstavnika na unutrašnju politiku u RS i BiH, i usvajanje dokumenta
„BEZBJEDNOSNA POLITIKA BOSNE I HERCEGOVINE" 2006. godine.
Na izborima 2002. godine član
Predsjedništva BiH je postao Mirko Šarović, tad (i sad) predsjednik SDS-a. Zbog
afere „Orao” podnio je ostavku u Predsjedništvu, te je njegovo mjesto zauzeo poslanik
SDS-a u Parlamentarnoj skupštini BiH Borisav Paravac. Već pomenute 2002. godine
počela je izrada dokumenta „BEZBJEDNOSNA POLITIKA BOSNE I HERCEGOVINE” da bi se
završila u februaru 2006. godine.
Ukidanje entitetskih ministarstava
odbrane, zajedničke oružane snage i dokument „BEZBJEDNOSNA POLITIKA BOSNE I
HERCEGOVINE”
Prvi
konkretni koraci u procesu pristupanja BiH prema NATO-u datiraju još od početka
2004. godine i traju do danas.
Veoma
su bitne sjednice 40, 41. i 70. sjednica Predsjedništva BiH iz 2004. i 2005.
godine kada je srpski član bio gospodin Borislav Paravac, član SDS-a.
Predsjedništvo BiH na 40. sjednici 17. 03. 2004. godine donijelo je zaključak
kojim potvrđuje opredjeljenje da BiH i sve njene institucije moraju ispuniti
potrebne uslove za prijem BiH u NATO program „Partnerstvo za mir”. Na 41.
sjednici Predsjedništva BiH, održanoj 24. 03. 2004. godine, usvojen je
Izvještaj o napretku BiH u procesu reforme odbrane i ispunjavanju uslova za
prijem u NATO program „Partnerstvo za mir”. Na 70. sjednici Predsjedništva BiH, održanoj 23. 02. 2005. godine,
Predsjedništvo BiH u posebnoj izjavi je potvrdilo opredjeljenje zemlje za
priključenje NATO programu „Partnerstvo
za mir“
i punopravno članstvo NATO savezu.
Narodna
skupština Republike Srpske na 23. posebnoj sjednici, održanoj 18. marta 2005.
godine, donijela je Deklaraciju o strateškim opredjeljenjima Republike Srpske u
sistemu odbrane BiH. U preambuli Deklaracije stoji: „Pružajući punu podršku ulasku BiH u
„Partnerstvo
za mir“
i NATO savez“,
a u daljem tekstu Deklaracije se eksplicitno navodi: „Dodatne garancije bezbjednosti BiH
treba da predstavljaju prijem u „Partnerstvo
za mir“,
kao i što brže uključivanje BiH u političko članstvo NATO saveza. S obzirom na
težnju svih zemalja u regionu ka uključivanju u evroatlantske integracije, ovim
bi bila osigurana i regionalna komponenta bezbjednosti.“ Ovo je anulirano u rezoluciji
Narodne skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti 2017. godine, ali tada
je bilo tako da su sve najznačajnije parlamentarne stranke Republike Srpske
glasale za Deklaraciju (SDS, PDP, SRS, SNSD) koja ima NATO putokaz. Vladajuću većinsku strukturu u Narodnoj
skupštini RS, Vladi RS, Parlamentu BiH, kao i mjesto Predsjednika Republike
Srpske, u tom mandatu činili su predstavnici koalicije stranaka SDS, PDP i SRS.
Zbog svega toga, začuđuje sadašnji stav Srpske demokratske stranke, koja u
svojim saopštenjima iznosi političke stavove koji dovode u pitanje njihovo
ranije opredjeljenje i zalaganje za članstvo BiH u NATO. Narodna skupština
Republike Srpske, poslije razmatranja Informacije o reformi u sistemu odbrane
BiH, na 26. posebnoj sjednici, održanoj 30. avgusta 2005. godine, donijela je
zaključak u kojem stoji: „Narodna
skupština RS zahtijeva od Predsjedništva BiH da kod zvaničnih institucija NATO
saveza tekuću reformu Oružanih snaga BiH verifikuju kao konačnu fazu strukturne
reforme, koja će omogućiti uključenje Oružanih snaga BiH u NATO savez.“ Na istoj sjednici Narodna
skupština Republike Srpske usvojila je i dokument pod nazivom „Preporuke za
izmjene i dopune u predloženom konceptu reforme odbrane“, u čijoj preambuli
piše: „Republika
Srpska podržava članstvo BiH u „Partnerstvu za mir“ i NATO savezu.“ BiH je 15. decembra 2006. godine
potpisala Sporazum o pristupanju NATO programu „Partnerstvo za mir“. Na
sjednici Predsjedništva BiH, 18. januara 2007. godine, Predsjedništvo BiH
donijelo je odluku o otvaranju Stalne misije BiH pri NATO-u u Briselu.
Predsjedništvo BiH je tokom predsjedavanja Nebojše Radmanovića iz SNSD-a 2009.
godine, u skladu sa dotadašnjom politikom Republike Srpske, podnijelo
aplikaciju za „Akcioni plan za članstvo u NATO (MAP)“.
U
arhivi vijesti na sajtu Predsjedništva BiH je i vijest da je 2. maja 2006.
godine tadašnji srpski član
Predsjedništva BiH Borislav Paravac (SDS) posjetio NATO štab:
„Prilikom
današnje posjete NATO štabu, koji je od
danas smješten u južno krilo zgrade nekadašnje
Komande 2. vojne oblasti JNA, član Predsjedništva BiH Borislav Paravac
je, poslije obilaska počasne jedinice Združenih snaga BiH, govorio o značaju ulaska naše zemlje u „Partnerstvo za mir“, odnosno
NATO i naglasio da je taj cilj prioritet u vanjskoj politici Bosne i
Hercegovine.“
Paravac je iskoristio priliku i
tokom velikog srpskog i pravoslavnog praznika Vidovdan (u
banjalučkoj kasarni „Kozara“ prisustvovao obilježavanju
Vidovdana, krsne slave Trećeg pješadijskog puka Oružanih snaga BiH, koji
njeguje tradicije Vojske Republike Srpske): „Član Predsjedništva BiH Borislav
Paravac izjavio je u Banjoj Luci da su današanje Oružane snage BiH rezultat
kompromisa, te da u ovom trenutku nema alternative neophodnosti uključenja BiH u evroatlantske integracije. Navodeći
da je bilo dosta nezadovoljstva reformom odbrane u BiH, Paravac je ukazao da je
ta reforma zasnovana na vanjskopolitičkoj orijentaciji BiH koja je put ka Evropskoj uniji i „Partnerstvu za
mir““
Dakle, sve je počelo sa SDS-om i
završilo sa PDP-om, ostali su grešni zbog participacije ili pojedinačnih NATO veza, percepcija ili
karijera. Srpska posla, pa to ti je.
PDP je što se tiče NATO puta otišao
najdalje, ili su najdalje otišli njegovi najviši funkcioneri. „Strategija
spoljne politike BiH 2018-2023“, usvojena je za vrijeme mandata Mladena Ivanića,
koji je bio osnivač i dugogodišnji predsjednik PDP-a. Jedan od stubova spoljne
politike BiH jeste sigurnost i stabilnost i unutar nje odnos prema NATO. „– Nastavak provođenja aktivnosti u odnosu na
NATO ostaje prioritet institucija BiH. Prioritetne aktivnosti biće prvenstveno
usmjerene ka aktivaciji i provođenju MAP.“ (iz „Strategije“) A juče je gospodin Borenović sve nazivajući
Dodika izdajnikom ako potpiše MAP rekao da može i MAP i NATO samo da se eto
spomene u dokumentu o pristupanju NATO savezu
Rezolucija Narodne skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti. To
dvoje se inače strašno slaže i dopunjuje kao PDP i legitimni predstavnici
Republike Srpske.
E,
da kažem i lični stav o NATO-u upravo danas, na dan kada je NATO počeo
bombardovanje Republike Srpske, moram reći da je za mene rezolucija Narodne skupštine Republike
Srpske obavezujuća i da bih se založio za njenu izmjenu, promjenu ili
povlačenje ako bi NATO podržao samostalnost Republike Srpske ili nešto manje
više slično. A čudni su putevi
Gospodnji.
30. 08. 2019.
Nakon 24 časa je moguće dijeliti materijal sa ovog bloga uz obavezno navođenje izvora.
