Акција „Попљујте Додика док се чека Бајденов нови свјетски тоталитаризам”

 

Наши политички сокаци обилују политичарима-криптоаналитичарима глобалних свјетских  кретања, који  своје импресије онда трансмитују у комшилук нудећи се свакој наговјештеној моћи и надајући се личном  политичком  напретку. Данас, када се нови тоталитаризам глобално дигитално етаблира, можеш у истом интересу и по истом принципу да пљујеш на километар или хиљаду километара. А у нашем малом сокаку то се тешко пропушта.

Ко год хоће да да неку острашћену или пљувачку изјаву против Додика, не мора дуго да чека и позван је да након краћег боравка у реду са пријављеним за исту работу одапне шта год и колико год жели. Важно је да је сочно и погодно за насловну страну. Много медијских кућа или портала има сталну акцију „Попљујте Додика”. У недостатку нових пљувача да акција не пропадне, многи се враћају и по неколико пута a то су углавном изборни губитници или политички очајници. Ко год мисли да је ту Додик једина мета наиван је или добро плаћен. Додик је суштински само алиби за рециклажу неостварених планова за развлашћивањем Републике Српске.

Док је био у болници, у децембру, више су нападали његову кћерку, тако да су у децембру Горица Додик и Соња Караџић биле најнападаније жене у Српској, а коначна мета је био наравно Додик. Зајединичко им је да су кћерке бивших предсједника Српске. И то из различитих странака.

Да се разумијемо, има много тога у Српској што јесте за критику и што се може везати за владајућу странку или коалицију, али се не може од тога правити поставку да се „за овакву Српску нисмо борили, да је Српска најгора од свих” и да нам „оваква Српска не треба”. Ти који то раде успут позивајући  на међусобне сукобе а не чују у позадини повике  „Текбир” ни „Алаху акбар”.

Стари стереотипи да све српске лидере који су легитимно изабрани да чине систем власти треба или оптужити за ратне злочине или криминално-пљачкашке активности, а бошњачким у сјенци те харанге омогућити тиху екстремистичку експанзију, поново је на сцени. Чека се само да им Бајден помогне, јер мисле да амерички предсједник нема пречег посла од тога.

Сјећам се када је рушена харизма Радована Караџића 1996-1997 у корист довођења Биљане Плавшић. Главна лаж, а у суштини оптужба је била да је Караџић однио 3,6 милиона марака из Приједорске банке. Малтене ушао на шалтер и ставио у торбу. Чим је то пропало оптужен је за ратне злочине. Биљана Плавшић, након што је имала дочек на Јелисејским пољима и била краткотрајни међународни фаворит, завршила је у Хагу много прије Радована.

Видите ли сличност тадашње Приједорске банке са Бобар банком скоро и сличним банкама у случају таргетирања Милорада Додика. А тек колико се њих нуди да буду међународни фаворити за другачију националну поставку и политику Републике Српске можете кристално видјети у наведеној акцији „Попљујте Додика”.

Тренутно је лајтмотив православна икона Руске православне цркве, погрешно названа украјинска икона, преко које се покушава убацити клип у односе Српске са Русијом. Невјероватан број политичара из Српске се регрутују као добровољци у заштити нејасних или непостојећих украјнинских интереса, јер се руководе максимом што је лоше за Додика за њих је сигурно добро, па ако је добро и за Украјину, Бакира, Турковићеву није проблем,  прогутаће се. Једнако неуспјешно убацују клипове у односе Вучић – Додик односно Српске - Србије. И једни и други односи никад нису били бољи. Тим је бијес већи, ријечник примитивнији, а поступци пљувача све острашћенији, на рубу позива на устанак.

Невјероватно, али наши авантуристи заједно са традиционално србофобним лидерима из ФбиХ се стварно надају да ће им нови предсједник САД Бајден много помоћи, па су подигли глас на већу интонацију.

(Прочитајте претходну колумну „Урлик Хијена”.)

И на крају, шта стварно може много да се промијени доласком Бајдена и његове администрације?

Објективно мало тога може да се мијења, јер Доналд  Трамп осим што је погасио све америчке ратове по планети (то ће му  бити и остати најпозитивнија слика из мандата), није много  мијењао спољнополитичке правце. Америка је добро уздрмана и подијељена а утицај екстремних покрета типа антифе са једне или десних организација са друге стране, биће оптерећујући фактор за њену стабилност. Потпуни крах неолиберализма не може се зауставити дигиталним тоталитаризмом са медијском тортуром и корпоративним преузимањем политичких праваца и модела, али и надлежности који ће доминирати и над америчком државом и уставом. Немогуће је претпоставити да је у САД-у могуће увести отворени наддржавни систем са одабраним корпоративним терором друштвених мрежа и медија над светињом слободне ријечи и демократског поретка на којима је Америка постала велика. Сама инаугурација новог предсједника САД, у којој требају бити десетине хиљада војника, полицајаца и чувара уз невиђен страх и мјере безбједности, више личи на афричке диктаторске представе, а не празнике америчке демократије. У духу тога поређења Лукашенко се већ доима као велики демократа. Кина, Русија и Индија су већ прејаке суперсиле, а и европске силе су данас далеко од послушних партнера. Ни неки нови рат неће бити лако почети без ризика за потпуни унилатерални фијаско, а нова администрација у конституисању поготову неће подржати покличе „Алаху акбар” у некој  ФБиХ. Наравно ни већ пословичне међусрпске глупости и свађе немају никакав утицај на глобалне токове, али нама заиста могу да нанесу немјерљиву штету. Дакле, памет и договор и унутар Српске и унутар БиХ је једино рјешење које има будућност и једини је начин да мирно живимо. А ни Србија неће ослабити.

др Ненад Стевандић

Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.

Ћирилична верзија.

Akcija „Popljujte Dodika dok se čeka Bajdenov novi svjetski totalitarizam”

Naši politički sokaci obiluju političarima-kriptoanalitičarima globalnih svjetskih  kretanja, koji  svoje impresije onda transmituju u komšiluk nudeći se svakoj nagovještenoj moći i nadajući se ličnom  političkom  napretku. Danas, kada se novi totalitarizam globalno digitalno etablira, možeš u istom interesu i po istom principu da pljuješ na kilometar ili hiljadu kilometara. A u našem malom sokaku to se teško propušta.

Ko god hoće da da neku ostrašćenu ili pljuvačku izjavu protiv Dodika, ne mora dugo da čeka i pozvan je da nakon kraćeg boravka u redu sa prijavljenim za istu rabotu odapne šta god i koliko god želi. Važno je da je sočno i pogodno za naslovnu stranu. Mnogo medijskih kuća ili portala ima stalnu akciju „Popljujte Dodika”. U nedostatku novih pljuvača da akcija ne propadne, mnogi se vraćaju i po nekoliko puta a to su uglavnom izborni gubitnici ili politički očajnici. Ko god misli da je tu Dodik jedina meta naivan je ili dobro plaćen. Dodik je suštinski samo alibi za reciklažu neostvarenih planova za razvlašćivanjem Republike Srpske.

Dok je bio u bolnici, u decembru, više su napadali njegovu kćerku, tako da su u decembru Gorica Dodik i Sonja Karadžić bile najnapadanije žene u Srpskoj, a konačna meta je bio naravno Dodik. Zajediničko im je da su kćerke bivših predsjednika Srpske. I to iz različitih stranaka.

Da se razumijemo, ima mnogo toga u Srpskoj što jeste za kritiku i što se može vezati za vladajuću stranku ili koaliciju, ali se ne može od toga praviti postavku da se „za ovakvu Srpsku nismo borili, da je Srpska najgora od svih” i da nam „ovakva Srpska ne treba”. Ti koji to rade usput pozivajući  na međusobne sukobe a ne čuju u pozadini povike  „Tekbir” ni „Alahu akbar”.

Stari stereotipi da sve srpske lidere koji su legitimno izabrani da čine sistem vlasti treba ili optužiti za ratne zločine ili kriminalno-pljačkaške aktivnosti, a bošnjačkim u sjenci te harange omogućiti tihu ekstremističku ekspanziju, ponovo je na sceni. Čeka se samo da im Bajden pomogne, jer misle da američki predsjednik nema prečeg posla od toga.

Sjećam se kada je rušena harizma Radovana Karadžića 1996-1997 u korist dovođenja Biljane Plavšić. Glavna laž, a u suštini optužba je bila da je Karadžić odnio 3,6 miliona maraka iz Prijedorske banke. Maltene ušao na šalter i stavio u torbu. Čim je to propalo optužen je za ratne zločine. Biljana Plavšić, nakon što je imala doček na Jelisejskim poljima i bila kratkotrajni međunarodni favorit, završila je u Hagu mnogo prije Radovana.

Vidite li sličnost tadašnje Prijedorske banke sa Bobar bankom skoro i sličnim bankama u slučaju targetiranja Milorada Dodika. A tek koliko se njih nudi da budu međunarodni favoriti za drugačiju nacionalnu postavku i politiku Republike Srpske možete kristalno vidjeti u navedenoj akciji „Popljujte Dodika”.

Trenutno je lajtmotiv pravoslavna ikona Ruske pravoslavne crkve, pogrešno nazvana ukrajinska ikona, preko koje se pokušava ubaciti klip u odnose Srpske sa Rusijom. Nevjerovatan broj političara iz Srpske se regrutuju kao dobrovoljci u zaštiti nejasnih ili nepostojećih ukrajninskih interesa, jer se rukovode maksimom što je loše za Dodika za njih je sigurno dobro, pa ako je dobro i za Ukrajinu, Bakira, Turkovićevu nije problem,  progutaće se. Jednako neuspješno ubacuju klipove u odnose Vučić – Dodik odnosno Srpske - Srbije. I jedni i drugi odnosi nikad nisu bili bolji. Tim je bijes veći, riječnik primitivniji, a postupci pljuvača sve ostrašćeniji, na rubu poziva na ustanak.

Nevjerovatno, ali naši avanturisti zajedno sa tradicionalno srbofobnim liderima iz FbiH se stvarno nadaju da će im novi predsjednik SAD Bajden mnogo pomoći, pa su podigli glas na veću intonaciju.

(Pročitajte prethodnu kolumnu „Urlik Hijena”.)

I na kraju, šta stvarno može mnogo da se promijeni dolaskom Bajdena i njegove administracije?

Objektivno malo toga može da se mijenja, jer Donald  Tramp osim što je pogasio sve američke ratove po planeti (to će mu  biti i ostati najpozitivnija slika iz mandata), nije mnogo  mijenjao spoljnopolitičke pravce. Amerika je dobro uzdrmana i podijeljena a uticaj ekstremnih pokreta tipa antife sa jedne ili desnih organizacija sa druge strane, biće opterećujući faktor za njenu stabilnost. Potpuni krah neoliberalizma ne može se zaustaviti digitalnim totalitarizmom sa medijskom torturom i korporativnim preuzimanjem političkih pravaca i modela, ali i nadležnosti koji će dominirati i nad američkom državom i ustavom. Nemoguće je pretpostaviti da je u SAD-u moguće uvesti otvoreni naddržavni sistem sa odabranim korporativnim terorom društvenih mreža i medija nad svetinjom slobodne riječi i demokratskog poretka na kojima je Amerika postala velika. Sama inauguracija novog predsjednika SAD, u kojoj trebaju biti desetine hiljada vojnika, policajaca i čuvara uz neviđen strah i mjere bezbjednosti, više liči na afričke diktatorske predstave, a ne praznike američke demokratije. U duhu toga poređenja Lukašenko se već doima kao veliki demokrata. Kina, Rusija i Indija su već prejake supersile, a i evropske sile su danas daleko od poslušnih partnera. Ni neki novi rat neće biti lako početi bez rizika za potpuni unilateralni fijasko, a nova administracija u konstituisanju pogotovu neće podržati pokliče „Alahu akbar” u nekoj  FBiH. Naravno ni već poslovične međusrpske gluposti i svađe nemaju nikakav uticaj na globalne tokove, ali nama zaista mogu da nanesu nemjerljivu štetu. Dakle, pamet i dogovor i unutar Srpske i unutar BiH je jedino rješenje koje ima budućnost i jedini je način da mirno živimo. A ni Srbija neće oslabiti.

dr Nenad Stevandić

Nakon 24 časa je moguće dijeliti materijal sa ovog bloga uz obavezno navođenje izvora.

Latinična verzija.