Мој говор у Народној скупштини Републике Српске или Дан послије кога је Република Српска постала јача
Дејтонски принцип као и сам Устав у Босни и Херцеговини подразумијевају сагласност три народа и два ентитета, у било каквом важнијем одлучивању или конфликту. Једино гдје тог најважнијег принципа нема је Уставни суд БиХ. Уставни суд БиХ је састављен од по два Србина, Хрвата и Бошњака, као и три странца. У њему не постоји ни вето, ни ентитетско гласање, ни заштита виталног националног интереса што је својствено у свим другим сегментима у Босни и Херцеговини. Такве заштите нема ни у дјеловању у одлукама в исоког представника који је већ постао више реликт историје него институција. Зато су та два мјеста - Уставни суд БиХ и Канцеларија в исоког представника - генератори неспоразума и кризa у Босни и Херцеговини. Криза са једне стране, а са друге стране, што је још горе, представљају алиби за бошњачки екстремизам оличен у спутавању и онемогућавању права Републике Српске којој јавно и неометано пријете укидањем, али и права народа у Босни и Херцеговини. Хрватима се на силу