др Ненад Стевандић

На репу пандемије вируса корона с првим јачим зрацима сунца, док се живот поново покушава нормализовати, а људи поново социјализовати, измилило је толико негативних и ружних ствари да ме и лично, а и као неког ко је свједок и хроничар, први пут досад дубоко повриједило и забринуло. Огроман труд љекара и сестара, припадника Цивилне заштите, МУП-а и служби инспекције, просвјетних радника који су нам дјецу држали у фокусу учења, радника снабдијевања, доставе и продаје, те лабораторијских стручњака са Института за јавно здравство и УКЦ-а који су даноноћно тестирали новозаражене и сумњиве брзо је заборављен и уступио је мјесто онима који невјероватном брзином трују медијски простор и односе у друштву, а чији допринос у успјешном спречавању тежих посљедица пандемије није постојао или није мјерљив. Наравно да су томе допринијели и неодговорни људи из естаблишмента, које је функција одродила од народа и грађана, али то је само дио алибија, а не директан катализатор покренуте хистери