Обраћање на семинару Парламентарне скупштине НАТО-а у Бриселу 23. и 24. априла 2019. године

Ћирилична верзија

Др Ненад Стевандић на 100. Росе-Ротх  семинару Парламентарне скупштине НАТО-а у Бриселу 23. и 24. априла 2019. године

Поштовани,

На овом цијењеном скупу Босна и Херцеговина нема изабрану делегацију ни усаглашен став Предсједништва Босне и Херцеговине или Парламента Босне и Херцеговине, већ представнике конститутивних народа који имају различите ставове.

То произилази из тога што имамо две правне одреднице које су формално и суштински различите. Једна је Закон о одбрани БиХ који дефинише пут Босне и Херцеговине у НАТО интеграције, а друга Резолуција Народне скупштине Републике Српске која одређује војну неутралност, што је нова реалност у односу на прошли скуп НАТО земаља и партнера.

Изражавајући пуно поштовање за ову конференцију и њене учеснике, желим да вас на коректан начин о томе информишем и напоменем да се промјене Устава, којим је данас Босна и Херцеговина дефинисана као војно неутрална земља, врше консензусом ентитета и конститутивних народа у Босни и Херцеговини.

Такође, желим нагласити да Републике Српска подржава програм партнерства за мир и сарадњу са НАТО организацијом по свим битним питањима изазова безбједности у будућности, али да је на снази одлука Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности коју вам у прилогу достављам.

С поштовањем,

др Ненад Стевандић

Посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине

Шеф Српског клуба

Полазећи од статуса Републике Српске потврђене Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини (Дејтонски споразум) као потписнице свих његових анекса,

Имајући у виду да је у Босни и Херцеговини вођен један од трагичних сукоба у региону што је резултирало и посебним Анексом 1 Б Дејтонског споразума под називом Споразум о регионалној стабилизацији, 

Настављајући позицију стране учеснице у закључењу Договорених основних принципа (Женевски принципи) од 8. септембра 1995. године и Наставка договорених основних принципа (Њујоршки принципи) од 26. септембра 1995. године као темеља Дејтонског споразума,

Потврђујући опредјељење за досљедно поштовање обавезе провођења Дејтонског споразума у складу са Споразумом од 29. августа 1995. године којим је Република Српска овластила Савезну Републику Југославију чија права и обавезе сада има Република Србија,  да у име Републике Српске потпише мировни споразум,

Прихватајући тумачење Европске комисије за демократију путем права  (Венецијанске комисије) дато под бројем 337/2005 од 10/11. јуна 2005. године, по коме се Бечка конвенција о праву међународних уговора односи и на ентитете у Босни и Херцеговини и анексе Дејтонског споразума,

Имајући у виду  Споразум о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије од 26.септембра 2006. године који је закључен у складу са чланом 3. тачка 2 а Устава Босне и Херцеговине,

Потврђујући став Народне скупштине Републике Српске о демилитаризацији Босне и Херцеговине као стратешком рјешењу за послијератну ситуацију,

Народна скупштина Републике Српске, на основу члана 68. и 70. Устава Републике Српске, чл. 182. и 184. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11 и 34/17), Народна скупштина Републике Српске на Двадесет другој сједници одржаној 18. октобра 2017. године,   донијела је сљедећу

РЕЗОЛУЦИЈУ

О ЗАШТИТИ УСТАВНОГ ПОРЕТКА И ПРОГЛАШЕЊУ ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1.       

Република Српска је трајно опредјељена за поштовање уставног  поретка  Босне и Херцеговине настале међународним уговором уз гаранције великих сила и потписе Србије и Хрватске. Дејтонски споразум је дио  међународног права и његови анекси као проведбени споразуми могу се мијењати само уз споразуме страна – Републике Српске и Федерације БиХ.

2.

По Уставу Република Српска је јединствен и недјељив уставноправни ентитет у саставу Босне и Херцеговине, самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције које нису изричито Анексом 4. – Уставом  БиХ, додијељене институцијама Босне и Херцеговине.

3.

Територија Републике Српске је јединствена, недјељива и неотуђива у складу са чланом 3. Дејтонског споразума и Анексом 2. Дејтонског споразума под називом Споразумом о граничној линији између ентитета и односним питањима. Територија Републике Српске у проценту 49% и 51% територије Федерације су неотуђиво право у оквиру међународно признатих граница Босне и Херцеговине. То потврђује и Арбитражна одлука којом је успостављен Брчко-дистрикт  Босне и Херцеговине као сувласништво (кондоминијум) оба ентитета, без успостављања  територије Босне и Херцеговине.

4.

Територија Републике Српске не може бити отуђена на било који начин мимо Устава и закона,  нити јој се може утврдити и уписати друго својство. Сваки покушај ускраћивања свих суверених права над територијом Републике Српске сматраће се кршењем уставног поретка и међународног права и неће производити правно дејство.  

5.

Република Српска је опредјељена да сваки будући статус координише са Републиком Србијом као потписницом Дејтонског споразума. У складу с тим Народна скупштина Републике Српске доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Српске у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума у Републици Српској  на коме би се донијела коначна одлука о том питању.

6.

Народна скупштина утврђује обавезу свих органа и институција Републике Српске на провођење ове Резолуције, примјењујући уставне надлежности Републике. Свако супротно поступање биће санкционисано у складу са законом.

7.

Народна скупштина обавезује на поштовање ове Резолуције и све представнике из Републике Српске у заједничким институцијама Босне и Херцеговине, јер су бирани у Републици Српској која је по уставу и закону изборна јединица. Обавеза се односи и на представнике из Републике Српске у међународним организацијама и форумима.

8.

Народна скупштина обавезује Владу и све друге органе и институције да обавјештавају Народну скупштину о активностима које предузимају на спречавању покушаја кршења Дејтонског споразума и Устава Републике.

9.

Претходно донесени акти Народне скупштине Републике Српске који се односе на пуноправно чланство у војним савезима, престају да важе.

Број: 02/1-021-1094/17                                                                            ПРЕДСЈЕДНИК

Датум: 18. октобар 2017. године                                                 НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

                                                                                                              Недељко Чубриловић

Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.

Latinična verzija

Dr Nenad Stevandić na 100. Rose-Roth  seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a u Briselu 23. i 24. aprila 2019. godine

Poštovani,

Na ovom cijenjenom skupu Bosna i Hercegovina nema izabranu delegaciju ni usaglašen stav Predsjedništva Bosne i Hercegovine ili Parlamenta Bosne i Hercegovine, već predstavnike konstitutivnih naroda koji imaju različite stavove.

To proizilazi iz toga što imamo dve pravne odrednice koje su formalno i suštinski različite. Jedna je Zakon o odbrani BiH koji definiše put Bosne i Hercegovine u NATO integracije, a druga Rezolucija Narodne skupštine Republike Srpske koja određuje vojnu neutralnost, što je nova realnost u odnosu na prošli skup NATO zemalja i partnera.

Izražavajući puno poštovanje za ovu konferenciju i njene učesnike, želim da vas na korektan način o tome informišem i napomenem da se promjene Ustava, kojim je danas Bosna i Hercegovina definisana kao vojno neutralna zemlja, vrše konsenzusom entiteta i konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini.

Takođe, želim naglasiti da Republike Srpska podržava program partnerstva za mir i saradnju sa NATO organizacijom po svim bitnim pitanjima izazova bezbjednosti u budućnosti, ali da je na snazi odluka Narodne skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti koju vam u prilogu dostavljam.

S poštovanjem,

dr Nenad Stevandić

Poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine

Šef Srpskog kluba

Polazeći od statusa Republike Srpske potvrđene Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini (Dejtonski sporazum) kao potpisnice svih njegovih aneksa,

Imajući u vidu da je u Bosni i Hercegovini vođen jedan od tragičnih sukoba u regionu što je rezultiralo i posebnim Aneksom 1 B Dejtonskog sporazuma pod nazivom Sporazum o regionalnoj stabilizaciji, 

Nastavljajući poziciju strane učesnice u zaključenju Dogovorenih osnovnih principa (Ženevski principi) od 8. septembra 1995. godine i Nastavka dogovorenih osnovnih principa (Njujorški principi) od 26. septembra 1995. godine kao temelja Dejtonskog sporazuma,

Potvrđujući opredjeljenje za dosljedno poštovanje obaveze provođenja Dejtonskog sporazuma u skladu sa Sporazumom od 29. avgusta 1995. godine kojim je Republika Srpska ovlastila Saveznu Republiku Jugoslaviju čija prava i obaveze sada ima Republika Srbija,  da u ime Republike Srpske potpiše mirovni sporazum,

Prihvatajući tumačenje Evropske komisije za demokratiju putem prava  (Venecijanske komisije) dato pod brojem 337/2005 od 10/11. juna 2005. godine, po kome se Bečka konvencija o pravu međunarodnih ugovora odnosi i na entitete u Bosni i Hercegovini i anekse Dejtonskog sporazuma,

Imajući u vidu  Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije od 26.septembra 2006. godine koji je zaključen u skladu sa članom 3. tačka 2 a Ustava Bosne i Hercegovine,

Potvrđujući stav Narodne skupštine Republike Srpske o demilitarizaciji Bosne i Hercegovine kao strateškom rješenju za poslijeratnu situaciju,

Narodna skupština Republike Srpske, na osnovu člana 68. i 70. Ustava Republike Srpske, čl. 182. i 184. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 31/11 i 34/17), Narodna skupština Republike Srpske na Dvadeset drugoj sjednici održanoj 18. oktobra 2017. godine,   donijela je sljedeću

REZOLUCIJU

O ZAŠTITI USTAVNOG PORETKA I PROGLAŠENjU VOJNE NEUTRALNOSTI REPUBLIKE SRPSKE

1.       

Republika Srpska je trajno opredjeljena za poštovanje ustavnog  poretka  Bosne i Hercegovine nastale međunarodnim ugovorom uz garancije velikih sila i potpise Srbije i Hrvatske. Dejtonski sporazum je dio  međunarodnog prava i njegovi aneksi kao provedbeni sporazumi mogu se mijenjati samo uz sporazume strana – Republike Srpske i Federacije BiH.

2.

Po Ustavu Republika Srpska je jedinstven i nedjeljiv ustavnopravni entitet u sastavu Bosne i Hercegovine, samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije koje nisu izričito Aneksom 4. – Ustavom  BiH, dodijeljene institucijama Bosne i Hercegovine.

3.

Teritorija Republike Srpske je jedinstvena, nedjeljiva i neotuđiva u skladu sa članom 3. Dejtonskog sporazuma i Aneksom 2. Dejtonskog sporazuma pod nazivom Sporazumom o graničnoj liniji između entiteta i odnosnim pitanjima. Teritorija Republike Srpske u procentu 49% i 51% teritorije Federacije su neotuđivo pravo u okviru međunarodno priznatih granica Bosne i Hercegovine. To potvrđuje i Arbitražna odluka kojom je uspostavljen Brčko-distrikt  Bosne i Hercegovine kao suvlasništvo (kondominijum) oba entiteta, bez uspostavljanja  teritorije Bosne i Hercegovine.

4.

Teritorija Republike Srpske ne može biti otuđena na bilo koji način mimo Ustava i zakona,  niti joj se može utvrditi i upisati drugo svojstvo. Svaki pokušaj uskraćivanja svih suverenih prava nad teritorijom Republike Srpske smatraće se kršenjem ustavnog poretka i međunarodnog prava i neće proizvoditi pravno dejstvo.  

5.

Republika Srpska je opredjeljena da svaki budući status koordiniše sa Republikom Srbijom kao potpisnicom Dejtonskog sporazuma. U skladu s tim Narodna skupština Republike Srpske donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srpske u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma u Republici Srpskoj  na kome bi se donijela konačna odluka o tom pitanju.

6.

Narodna skupština utvrđuje obavezu svih organa i institucija Republike Srpske na provođenje ove Rezolucije, primjenjujući ustavne nadležnosti Republike. Svako suprotno postupanje biće sankcionisano u skladu sa zakonom.

7.

Narodna skupština obavezuje na poštovanje ove Rezolucije i sve predstavnike iz Republike Srpske u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine, jer su birani u Republici Srpskoj koja je po ustavu i zakonu izborna jedinica. Obaveza se odnosi i na predstavnike iz Republike Srpske u međunarodnim organizacijama i forumima.

8.

Narodna skupština obavezuje Vladu i sve druge organe i institucije da obavještavaju Narodnu skupštinu o aktivnostima koje preduzimaju na sprečavanju pokušaja kršenja Dejtonskog sporazuma i Ustava Republike.

9.

Prethodno doneseni akti Narodne skupštine Republike Srpske koji se odnose na punopravno članstvo u vojnim savezima, prestaju da važe.

Broj: 02/1-021-1094/17                                                                             PREDSJEDNIK

Datum: 18. oktobar 2017. godine                                                   NARODNE SKUPŠTINE

                                                                                                              Nedeljko Čubrilović

Nakon 24 časa je moguće dijeliti materijal sa ovog bloga uz obavezno navođenje izvora.