5. октобар! Избори, лажи, сукоби...

Да ли почиње или пропада обојена криза?

У Бањалуку је стигло много телевизијских екипа, и много људи који нису домицилни у Републици Српској. Пуни хотели и попуњени капацитети смјештаја типа „стан на дан“. Медијска припрема вишемјесечним индуковањем огорчења и бијеса путем таргетирања лидера, власти и институција Републике Српске изношењем најневјероватнијих конструкција и понеке истине, управо кулминира и показаће да ли је на Балкану могуће у јесен направити Арапско прољеће. 5. октобар симболичан дан када је у Београду запаљена Скупштина Србије, већини  буди негативна емоције, али некима и наду за репризу у Републици Српској. А нада посљедња умире. Шестог, седмог или осмог октобра. Или ће преживјети на апаратима у складу са изборним резултатом. Како год атмосфера напетости је подгријана на максимум и гарантује неизвјестан дан или много више дана, мјесеци.

Изборни концепти подаништва или суверенитета Републике Српске који јасно упућују ко ће ове изборе изгубити, у сјенци су данашњег митинга који формално нема везе са политиком а суштински може о њој да одлучи.

Данас ћемо процијенти  свијест и савјест грађана а можда и њихову интелигенцију. Такође ћемо видјети и снагу и организованост институција,  првенствено МУП-а, и повјерење грађана у њих.

Ако бих нешто рекао лично то би било овако:

Републику Српску нам многи нису опростили без обзира што су се на њено стварање пристали и то  у Дејтону потписали.

Република Српска је највриједнија и највећа српска побједа у историји нашег народа извојевана у готово немогућим условима 1991-1995 године. У вријеме док је Русија била слаба, Србија под санкцијама и изолованна, напали су нас удружено Бошњаци (тада Муслимани) и Хрвати, потпомогнути најјачим европским земљама и САД, а касније и са муџахединима. Тукли су нас НАТО бомбама и бомбама медијске сатанизације незапамћених размјера, али смо издржали и дочекали да нам се сви потпишу на Дејтонски споразум. Већ 27 година се боримо за равноправност и инстутиција Републике Српске, живих и мртвих грађана, јер нам како рекох “нису опростили стварање Републике Српске“. И све су пробали да нас покоре и понизе до нестанка али нису успјели. Ни смјенама високог представника ни довођењем наизглед подобних, али у суштини непослушних функционера. Ни дугодишњим финансирањем медија и НВО у циљу промјене наше свијести. Ничим.

Једино ефикасно оружје против нас су оставили за крај. То је завади па владај, односно Србе на Србе!

Ето га, ту смо да видимо коме је крај.

 Нама, њима или никоме?

Наставиће се...

Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.

Ћирилична верзија.