Брига, понос и одлучност

Свака изборна година пресудна је за политичке партије и личне каријере, положај, материјални и политички статус многих људи и фирми, али то су углавном личне и партијске судбине. Ови избори, ипак,  имају важнију улогу од сваког личног или партијског интереса или тренутка за успјешне или неуспјешне каријере, падове, успоне и посртање. Ови избори су преломни у сваком смислу и погледу и њихов резултат одредиће извјесност наше будућности као и статус наше прошлости.

Наравно да се власти у Републици има много тога за приговорити, али се власти на нивоу БиХ, у којој партиципира српски дио који је завађен са Републиком Српском, има за  приговорити много више. У ствари, има им се приговорити све, јер не да нису постали алтернатива већ су демонстрирали и произвели потпуни фијаско. И економски, и национални, и дипломатски, и кадровски, и безбједносни, и етички, и професионални, једном ријечју - потпуни фијаско.

Дугогодишња партиципација у власти покварила је многе каријере и кадрове  владајућих у Републици Српској. Ураниловка и буџетски патриотизам лишени промишљања и акција поменутих, учинили су многе институције Републике Српске  тромим и спорим,  па је свака озбиљна и правовремена реакција на изазове углавном  изостала и сведена је на чекање и демагошке моделе понашања. Чак је неколицина у владајућој структури, која је заузимала  проактивне ставове, сматрана „Дон Кихотима“ јер је владало мишљење да ће то све шеф „Милорад  Додик“ ријешити и да они не морају ништа да раде сем да наставе да уживају. Нису добили шамар ни када је  Жељка Цвијановић за неколико хиљада гласова изгубила мјесто српског члана Предсједништва БиХ чиме је у концепту који подржава  већина народа у Републици Српској настала пукотина. Ни послије тога, као ни данас, сем предсједника  Републике, не види се ичија озбиљнија активност на затварању те пукотине.

То је подгријало амбиције у скоро распаднутом Савезу за промјене па су мало живнули али и даље не нуде никакву алтернативу нити пројекте, већ се све своди на  макијавелистичку стратегију “о непријатељу шири гласине“.

Жалосно је да не примјећују да се према властитој Републици и њеним представницима понашају попут хијена или курјака, а према партнерима које представља Бакир и међународним субјектима понашају се као пудлице. Квантитативни број медија, дакле ТВ, радио и веб медија, укључујући портале, блогове и друштвене мреже који подржавају Савез за промјене неупоредиво је већи од оног које власт Републике Српске има на располагању. Садржај који се тако емитује често је ван граница укуса а далеко од истине, а број ружних и одвратних ријечи и поставки у сталном је порасту јер циљ не бира средства. Позиви на насиље па и на ликвидације  су бројни а њима претходи алиби критичких осврта на лоше потезе власти. Толико је ту деструкције уложено да се мора бити поносан на наш народ који то рефлексно осјећа и у некој мјери одбацује не дозвољавајући стварање критичне масе острашћених који се могу преварити или програмирати.

Понекад се на недељној бази може пратити амплитуда продукованих спин деструкција које иду од истих одашиљалаца као да је управо услиједила нова  исплата или обећање.

Прије непуне двије и по године, што искуством што интуицијом, то сам предосјетио и са неколицином  искрених пријатеља основао Уједињену Српску. Данас  нас има око 16.000 чија одлучност улијева сигурност и вјеру.

Ујединили смо се у добром. То добро чине  сви који разумију гдје смо сад, како смо овдје и довде  дошли, ко смо у ствари и како ћемо даље. То добро чине сви које неће понијети и покварити  новац, функције, незрела амбиција или огорчење због оног што нам није по вољи а  што баш нама не дају да  учинимо бољим.

То добро је јаче. Несаломљиво је. Побиједиће.

Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.

Ћирилична верзија.


Briga, ponos i odlučnost

Svaka izborna godina presudna je za političke partije i lične karijere, položaj, materijalni i politički status mnogih ljudi i firmi, ali to su uglavnom lične i partijske sudbine. Ovi izbori, ipak,  imaju važniju ulogu od svakog ličnog ili partijskog interesa ili trenutka za uspješne ili neuspješne karijere, padove, uspone i posrtanje. Ovi izbori su prelomni u svakom smislu i pogledu i njihov rezultat odrediće izvjesnost naše budućnosti kao i status naše prošlosti.

Naravno da se vlasti u Republici ima mnogo toga za prigovoriti, ali se vlasti na nivou BiH, u kojoj participira srpski dio koji je zavađen sa Republikom Srpskom, ima za  prigovoriti mnogo više. U stvari, ima im se prigovoriti sve, jer ne da nisu postali alternativa već su demonstrirali i proizveli potpuni fijasko. I ekonomski, i nacionalni, i diplomatski, i kadrovski, i bezbjednosni, i etički, i profesionalni, jednom riječju - potpuni fijasko.

Dugogodišnja participacija u vlasti pokvarila je mnoge karijere i kadrove  vladajućih u Republici Srpskoj. Uranilovka i budžetski patriotizam lišeni promišljanja i akcija pomenutih, učinili su mnoge institucije Republike Srpske  tromim i sporim,  pa je svaka ozbiljna i pravovremena reakcija na izazove uglavnom  izostala i svedena je na čekanje i demagoške modele ponašanja. Čak je nekolicina u vladajućoj strukturi, koja je zauzimala  proaktivne stavove, smatrana „Don Kihotima“ jer je vladalo mišljenje da će to sve šef „Milorad  Dodik“ riješiti i da oni ne moraju ništa da rade sem da nastave da uživaju. Nisu dobili šamar ni kada je  Željka Cvijanović za nekoliko hiljada glasova izgubila mjesto srpskog člana Predsjedništva BiH čime je u konceptu koji podržava  većina naroda u Republici Srpskoj nastala pukotina. Ni poslije toga, kao ni danas, sem predsjednika  Republike, ne vidi se ičija ozbiljnija aktivnost na zatvaranju te pukotine.

To je podgrijalo ambicije u skoro raspadnutom Savezu za promjene pa su malo živnuli ali i dalje ne nude nikakvu alternativu niti projekte, već se sve svodi na  makijavelističku strategiju “o neprijatelju širi glasine“.

Žalosno je da ne primjećuju da se prema vlastitoj Republici i njenim predstavnicima ponašaju poput hijena ili kurjaka, a prema partnerima koje predstavlja Bakir i međunarodnim subjektima ponašaju se kao pudlice. Kvantitativni broj medija, dakle TV, radio i veb medija, uključujući portale, blogove i društvene mreže koji podržavaju Savez za promjene neuporedivo je veći od onog koje vlast Republike Srpske ima na raspolaganju. Sadržaj koji se tako emituje često je van granica ukusa a daleko od istine, a broj ružnih i odvratnih riječi i postavki u stalnom je porastu jer cilj ne bira sredstva. Pozivi na nasilje pa i na likvidacije  su brojni a njima prethodi alibi kritičkih osvrta na loše poteze vlasti. Toliko je tu destrukcije uloženo da se mora biti ponosan na naš narod koji to refleksno osjeća i u nekoj mjeri odbacuje ne dozvoljavajući stvaranje kritične mase ostrašćenih koji se mogu prevariti ili programirati.

Ponekad se na nedeljnoj bazi može pratiti amplituda produkovanih spin destrukcija koje idu od istih odašiljalaca kao da je upravo uslijedila nova  isplata ili obećanje.

Prije nepune dvije i po godine, što iskustvom što intuicijom, to sam predosjetio i sa nekolicinom  iskrenih prijatelja osnovao Ujedinjenu Srpsku. Danas  nas ima oko 16.000 čija odlučnost ulijeva sigurnost i vjeru.

Ujedinili smo se u dobrom. To dobro čine  svi koji razumiju gdje smo sad, kako smo ovdje i dovde  došli, ko smo u stvari i kako ćemo dalje. To dobro čine svi koje neće ponijeti i pokvariti  novac, funkcije, nezrela ambicija ili ogorčenje zbog onog što nam nije po volji a  što baš nama ne daju da  učinimo boljim.

To dobro je jače. Nesalomljivo je. Pobijediće.

Nakon 24 časa je moguće dijeliti materijale sa ovog bloga uz obavezno navođenje izvora.


Latinična verzija.