др Ненад Стевандић

Да ли почиње или пропада обојена криза ? У Бањалуку је стигло много телевизијских екипа, и много људи који нису домицилни у Републици Српској. Пуни хотели и попуњени капацитети смјештаја типа „стан на дан“. Медијска припрема вишемјесечним индуковањем огорчења и бијеса путем таргетирања лидера, власти и институција Републике Српске изношењем најневјероватнијих конструкција и понеке истине, управо кулминира и показаће да ли је на Б алкану могуће у јесен направити А рапско прољеће. 5 . октобар с и мболичан дан када је у Београду запаљена Скупштина Србије, већини   буди негативна емоције , али некима и наду за репризу у Републици Српској. А нада пос љ едња умире. Шестог, седмог или осмог октобра. Или ће преживјети на апаратима у складу са изборним резултатом. Како год атмосфера напетости је подгријана на максимум и гарантује неизвјестан дан или много више дана, мјесеци. Изборни концепти подаништва или суверенитета Републике Српске који јасно упућују ко ће ове изборе изгуби...

Спадам у људе који су одрастали и одрасли на европским в р иједностима и стандардима , к ако културним везаним за музику , књижевност или умјетност , тако и достигнућа у развоју демократских стандарда : слобода и права , али и одговорности и једнакости пред законом. Наравно , такву Е вропу не треб а идеализовати . Мора се присјетити да су у њој настал и и нек и од најружнијих и најгорих покрета у људској историји , попут оних кој и су изазвала два свјетска рата или пљачке остатка планете . С вакако , колонијализам и нацизам су м еђу на јве ћим   мрљама у европској историји. Да се не лажемо , ми см о они који тежимо европским стандардима : у медицини , техници и технологији, безбједности, уре ђ еним улицама, музејима, трговима и свјетлима европских метропола , као и високом друштву богатих и утицајних. Наше породичне вриједности су ипак наш национални ентитет и идентитет , као и историја због које баш и нисмо сре ћ ни . Ч есто смо императивно и неразумљиво...

На почетку отаџбинског рата Бања Л ука је била међу најмирнијим градовима. Иако је велики број наших суграђана прошао кроз рат у З ападној С лавонији и другим д и јеловима данашње Хрватске , уз велики број погинулих, у граду није било већих инцидената. Дешавао се п окоји инцидент отуђења туђих ствари из користољубља или физички обрачун из бијеса, алкохола, туге или освете када неко од припадника Ј НА,   а касније ВРС буде рањен или погине на фронту. Инциденте су изазивали појединци којима је надолазеће Српство било алиби д а углавном оправдају своје користољубље. У сваком случају , системског или организованог угрожава њ а било кога није било ч име се у Бањалуци и данас поносимо . Иначе, у то вријеме у Бања Луци није било струје по 50 дана, а укључивана је ванредно само у улицама одакле је неко погинуо на фронту када би стигла та тужна вијест. С истемско угрожавањ е с рпског становништва , што је неспорно , било је у ФБиХ, чега се нимало не стиде. Највише тога зла се...