УРЛИК ХИЈЕНА

 Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Ми се у Српској толико огорчено и страсно свађамо тражећи подршку и савезнике ван своје земље за велику братоубилачку лудост, а  синхронизовани ударци из ФБиХ и дијела међународне заједнице никада нису били отворенији и страшнији. Аналитика је сурова и  јасна. Лидери владајућег блока у Српској у последњој години ријетко су кафу  попили заједно, и још се баве   постизборним  споразумом са општих избора 2018-те године док се скупштинска већина осипа. Међу опозициони односи су много гори, али их огроман  притисак споља, а богами и интереси окупљају и тјерају на заједничке акције за који је план одавно спреман. Шаренило, подјељеност и усмјереност медија и друштвених мрежа дјелује збуњујуће на грађане и просто одвраћа од било какве саборности, а потиче расправу, огорчење и фрустрације до границе сукоба. Они који бацачем пламена прилазе нашој кући обрадовани су јер виде неуређено двориште, а унутра се бабе уопште не чешљају већ свађају, а неке су из угледа и кључ од капије дотуриле паликућама.

Поруке које стижу од људи који су познати антисрпски лобисти, а представљају се као блиски још и неформираној новој америчкој администрацији, су ужасавајуће. Средњовјековне изјаве високог представника и готово дневни билтени многих амбасада у БиХ не остављају сумњу шта слиједи.

Да будем отворен, лично осјећам притисак одговорности да тражим више снаге и воље и своје сараднике и пријатеље припремам за изазове. Тужан сам јер не видим довољно колективне свијести у нашем народу ни одговорности политичких елита. Доминира незадовољство или огорчење створено индукованим медијским спиновима или безобразлуком новообогаћених политичара и њима блиских тајкуна. Не, нећу да будем најпаметнији већ покушавам да пробудим то наше колективно и свјесно и несвјесно да би свако могао заузети свој положај и одговорно радити свој посао, како у политичком распореду тако и код сваког грађанина кога политика уопште не занима или га чак нервира. У противном урлик хијена ће бити заглушујући.

Елиминација Тегелтије из правосуђа (какав год да је) уз невјероватно одобравање незаконитог прислушкивања, међународно лицемјерје и медијску харангу, која је подигнута, је суштинско застрашивање које ће многе из владајућег блока или престрашити или чак превући на супротну страну, а свакако „чинити подобним“. За многим не жалим, јер понеки од бројања пара никада суштински и нису стигли да се укључе у одбрану Републике Српске. Фразе презирем, а и јачи смо без калкуланата. Спиновање и прављење свјетских афера од сваког догађаја чему вјерно свједочи тзв. афера икона и готово анимално радовање након Додиковог смјештања у болницу, у ФБиХ, али и у Српској, сликају нам трновите путеве опстанка.

Проблеми са фискалном стабилношћу у Српској такође неће нестати јер су нас дуго и плански исцрпљивали и спутавали нам развој и напредак. Брза компарација задуживања- Црној Гори су одобрили 750 милиона евра обавезница (чија је задуженост прешла 80%), наравно уз услов да остане у НАТО, не повлачи признање Косова и још што шта непознатих услова. Републици Српској се не да 400 милиона, а двапут већа је и задужење јој је око 60%. И не само да се не да већ се тражи начин да се потпуно сломимо.  

Уз све то нарастање међусобне неразумљиве и непотребне мржње и амбиција којима се воде најнеобразованији, најнедораслији и најнеморалнији у Српској, додатни су камен на леђа којег се морамо хитно отарасити или ће нас тај камен притиснути да поклекнемо када буде најважније остати усправан.

Вјерујући у народ и његову памет, пишем и дјелујем активно ризикујући да ме многи не разумију или чак сврстају у острашћеног радикала, каријеристу, очајника или слично. Не марим већ инсистирам на памети и саборности и на вријеме се трудим да дижем ниво свијести и организације. Наш народ има  изреку: „Не храни се  прасе уочи Божића.“

Овај пут хијене већ урличу.

Др Ненад Стевандић

Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.

Ћирилична верзија.

URLIK HIJENA

Šume oko Republike Srpske oduvijek su bile pune hijena. Rijetko su izlazile na vidjelo. Uglavnom su zavijale noću i mučki, držeći veze sa autošovinistima i NVO jatacima u Srpskoj, čekajući pogodan trenutak. Postale bi vidljivije uglavnom kada bi se mi žestoko posvađali ili kada bi nam spolja najavili bičevanje ili tražili da se „samoukinemo“. Sada hijene imaju kompletan ugođaj i najotvoreniji poziv do sada.

Mi se u Srpskoj toliko ogorčeno i strasno svađamo tražeći podršku i saveznike van svoje zemlje za veliku bratoubilačku ludost, a  sinhronizovani udarci iz FBiH i dijela međunarodne zajednice nikada nisu bili otvoreniji i strašniji. Analitika je surova i  jasna. Lideri vladajućeg bloka u Srpskoj u poslednjoj godini rijetko su kafu  popili zajedno, i još se bave   postizbornim  sporazumom sa opštih izbora 2018-te godine dok se skupštinska većina osipa. Među opozicioni odnosi su mnogo gori, ali ih ogroman  pritisak spolja, a bogami i interesi okupljaju i tjeraju na zajedničke akcije za koji je plan odavno spreman. Šarenilo, podjeljenost i usmjerenost medija i društvenih mreža djeluje zbunjujuće na građane i prosto odvraća od bilo kakve sabornosti, a potiče raspravu, ogorčenje i frustracije do granice sukoba. Oni koji bacačem plamena prilaze našoj kući obradovani su jer vide neuređeno dvorište, a unutra se babe uopšte ne češljaju već svađaju, a neke su iz ugleda i ključ od kapije doturile palikućama.

Poruke koje stižu od ljudi koji su poznati antisrpski lobisti, a predstavljaju se kao bliski još i neformiranoj novoj američkoj administraciji, su užasavajuće. Srednjovjekovne izjave visokog predstavnika i gotovo dnevni bilteni mnogih ambasada u BiH ne ostavljaju sumnju šta slijedi.

Da budem otvoren, lično osjećam pritisak odgovornosti da tražim više snage i volje i svoje saradnike i prijatelje pripremam za izazove. Tužan sam jer ne vidim dovoljno kolektivne svijesti u našem narodu ni odgovornosti političkih elita. Dominira nezadovoljstvo ili ogorčenje stvoreno indukovanim medijskim spinovima ili bezobrazlukom novoobogaćenih političara i njima bliskih tajkuna. Ne, neću da budem najpametniji već pokušavam da probudim to naše kolektivno i svjesno i nesvjesno da bi svako mogao zauzeti svoj položaj i odgovorno raditi svoj posao, kako u političkom rasporedu tako i kod svakog građanina koga politika uopšte ne zanima ili ga čak nervira. U protivnom urlik hijena će biti zaglušujući.

Eliminacija Tegeltije iz pravosuđa (kakav god da je) uz nevjerovatno odobravanje nezakonitog prisluškivanja, međunarodno licemjerje i medijsku harangu, koja je podignuta, je suštinsko zastrašivanje koje će mnoge iz vladajućeg bloka ili prestrašiti ili čak prevući na suprotnu stranu, a svakako „činiti podobnim“. Za mnogim ne žalim, jer poneki od brojanja para nikada suštinski i nisu stigli da se uključe u odbranu Republike Srpske. Fraze prezirem, a i jači smo bez kalkulanata. Spinovanje i pravljenje svjetskih afera od svakog događaja čemu vjerno svjedoči tzv. afera ikona i gotovo animalno radovanje nakon Dodikovog smještanja u bolnicu, u FBiH, ali i u Srpskoj, slikaju nam trnovite puteve opstanka.

Problemi sa fiskalnom stabilnošću u Srpskoj takođe neće nestati jer su nas dugo i planski iscrpljivali i sputavali nam razvoj i napredak. Brza komparacija zaduživanja- Crnoj Gori su odobrili 750 miliona evra obaveznica (čija je zaduženost prešla 80%), naravno uz uslov da ostane u NATO, ne povlači priznanje Kosova i još što šta nepoznatih uslova. Republici Srpskoj se ne da 400 miliona, a dvaput veća je i zaduženje joj je oko 60%. I ne samo da se ne da već se traži način da se potpuno slomimo.  

Uz sve to narastanje međusobne nerazumljive i nepotrebne mržnje i ambicija kojima se vode najneobrazovaniji, najnedorasliji i najnemoralniji u Srpskoj, dodatni su kamen na leđa kojeg se moramo hitno otarasiti ili će nas taj kamen pritisnuti da pokleknemo kada bude najvažnije ostati uspravan.

Vjerujući u narod i njegovu pamet, pišem i djelujem aktivno rizikujući da me mnogi ne razumiju ili čak svrstaju u ostrašćenog radikala, karijeristu, očajnika ili slično. Ne marim već insistiram na pameti i sabornosti i na vrijeme se trudim da dižem nivo svijesti i organizacije. Naš narod ima  izreku: „Ne hrani se  prase uoči Božića.“

Ovaj put hijene već urliču.

Nakon 24 časa je moguće dijeliti materijal sa ovog bloga uz obavezno navođenje izvora.

Latinična verzija.