Шта нас чека и докле смо дошли?

На репу пандемије вируса корона с првим јачим зрацима сунца, док се живот поново покушава нормализовати, а људи поново социјализовати, измилило је толико негативних и ружних ствари да ме и лично, а и као неког ко је свједок и хроничар, први пут досад дубоко повриједило и забринуло.

Огроман труд љекара и сестара, припадника Цивилне заштите, МУП-а и служби инспекције, просвјетних радника који су нам дјецу држали у фокусу учења, радника снабдијевања, доставе и продаје, те лабораторијских стручњака са Института за јавно здравство и УКЦ-а који су даноноћно тестирали новозаражене и сумњиве брзо је заборављен и уступио је мјесто онима који невјероватном брзином трују медијски простор и односе у друштву, а чији допринос у успјешном спречавању тежих посљедица пандемије није постојао или није мјерљив.

Наравно да су томе допринијели и неодговорни људи из естаблишмента, које је функција одродила од народа и грађана, али то је само дио алибија, а не директан катализатор покренуте хистерије, огорчења и побуне, која, да се не би угасила, треба још горива, још лажи, тешких ријечи и људи гладних експонирања и самољубља да их износе.

Мржња која се шири и подупире лажима на порталима и неким медијима на српском небу и простору нема свог еквивалента у окружењу, у Европи поготово. Ријалити ликови који су спремни да вам освану у дворишту, кући или на радном мјесту, у институцијама чије је функционисање витално по друштво или вас лаконски извријеђају користећи најпрљавији и најподмуклији рјечник без скрупула, доминирају у јавном простору иако немају скоро никакве образовне, стручне, научне или искуствене референце. Њихова потреба за паметовањем или критиком, која се не може лишити вријеђања, као и жеља да буду битни и у фокусу, не познаје границе, обзире и поштовање, а о култури комуникације да не говоримо. Неостварени и недорасли ликови токсично засијавају медијски простор и продукују сукобе који се код нас Срба увијек фатално завршавају или по друштво, гдје смо сви могуће жртве, или по њих самих, уколико не покрену масу у правцу инцидената и нереда, већ се само оголе у незнању и неодговорности. Томе би помогло одговорно и морално понашање нас владајућих, гдје такође нису сви свеци на постољу.

Из прикрајка увијек вребају многи који управљају широм или ужом геополитичком сликом и увијек су спремни да додају бензина на толико пута неразгорен пламен међусрпских сукоба и, да будем искрен, "будалаштина".

Будући да су расписани избори, све наведено треба помножити са 10. А како се код нас тај изборни процес доста извитоперио и ушао у фазу замрзни-одмрзни, све конфликтне механизме у БиХ грађани ће ,а да им се није дозволило да стекну поуке из корона пандемије, одмах бити увучени у ватру партијских сукоба, гдје већ дуго негативна селекција на свим странама храни амбиције које нису потковане знањем и умијећем, већ сналажењем, додворавањем и самољубљем.

Шта нас чека?

То је тешко питање с много погрешних одговора. Најбољи одговор би био да не таргетирајући и омаловажавајући друге радимо на себи и покушамо дати допринос у нечем конкретном и мјерљивом у својој средини. Само тако бисмо могли да будемо, а и да се осјећамо корисним. То би смањило пљување, сукобе и дизање галаме и панике, док би утакмицу играли они који нечем или неком могу да помогну и допринесу, а не неког или нешто да развале или униште.

Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.

Ћирилична верзија.

Šta nas čeka i dokle smo došli?

Na repu pandemije virusa korona s prvim jačim zracima sunca, dok se život ponovo pokušava normalizovati, a ljudi ponovo socijalizovati, izmililo je toliko negativnih i ružnih stvari da me i lično, a i kao nekog ko je svjedok i hroničar, prvi put dosad duboko povrijedilo i zabrinulo.

Ogroman trud ljekara i sestara, pripadnika Civilne zaštite, MUP-a i službi inspekcije, prosvjetnih radnika koji su nam djecu držali u fokusu učenja, radnika snabdijevanja, dostave i prodaje, te laboratorijskih stručnjaka sa Instituta za javno zdravstvo i UKC-a koji su danonoćno testirali novozaražene i sumnjive brzo je zaboravljen i ustupio je mjesto onima koji nevjerovatnom brzinom truju medijski prostor i odnose u društvu, a čiji doprinos u uspješnom sprečavanju težih posljedica pandemije nije postojao ili nije mjerljiv.

Naravno da su tome doprinijeli i neodgovorni ljudi iz establišmenta, koje je funkcija odrodila od naroda i građana, ali to je samo dio alibija, a ne direktan katalizator pokrenute histerije, ogorčenja i pobune, koja, da se ne bi ugasila, treba još goriva, još laži, teških riječi i ljudi gladnih eksponiranja i samoljublja da ih iznose.

Mržnja koja se širi i podupire lažima na portalima i nekim medijima na srpskom nebu i prostoru nema svog ekvivalenta u okruženju, u Evropi pogotovo. Rijaliti likovi koji su spremni da vam osvanu u dvorištu, kući ili na radnom mjestu, u institucijama čije je funkcionisanje vitalno po društvo ili vas lakonski izvrijeđaju koristeći najprljaviji i najpodmukliji rječnik bez skrupula, dominiraju u javnom prostoru iako nemaju skoro nikakve obrazovne, stručne, naučne ili iskustvene reference. Njihova potreba za pametovanjem ili kritikom, koja se ne može lišiti vrijeđanja, kao i želja da budu bitni i u fokusu, ne poznaje granice, obzire i poštovanje, a o kulturi komunikacije da ne govorimo. Neostvareni i nedorasli likovi toksično zasijavaju medijski prostor i produkuju sukobe koji se kod nas Srba uvijek fatalno završavaju ili po društvo, gdje smo svi moguće žrtve, ili po njih samih, ukoliko ne pokrenu masu u pravcu incidenata i nereda, već se samo ogole u neznanju i neodgovornosti. Tome bi pomoglo odgovorno i moralno ponašanje nas vladajućih, gdje takođe nisu svi sveci na postolju.

Iz prikrajka uvijek vrebaju mnogi koji upravljaju širom ili užom geopolitičkom slikom i uvijek su spremni da dodaju benzina na toliko puta nerazgoren plamen međusrpskih sukoba i, da budem iskren, "budalaština".

Budući da su raspisani izbori, sve navedeno treba pomnožiti sa 10. A kako se kod nas taj izborni proces dosta izvitoperio i ušao u fazu zamrzni-odmrzni, sve konfliktne mehanizme u BiH građani će ,a da im se nije dozvolilo da steknu pouke iz korona pandemije, odmah biti uvučeni u vatru partijskih sukoba, gdje već dugo negativna selekcija na svim stranama hrani ambicije koje nisu potkovane znanjem i umijećem, već snalaženjem, dodvoravanjem i samoljubljem.

Šta nas čeka?

To je teško pitanje s mnogo pogrešnih odgovora. Najbolji odgovor bi bio da ne targetirajući i omalovažavajući druge radimo na sebi i pokušamo dati doprinos u nečem konkretnom i mjerljivom u svojoj sredini. Samo tako bismo mogli da budemo, a i da se osjećamo korisnim. To bi smanjilo pljuvanje, sukobe i dizanje galame i panike, dok bi utakmicu igrali oni koji nečem ili nekom mogu da pomognu i doprinesu, a ne nekog ili nešto da razvale ili unište.

Nakon 24 časa je moguće dijeliti materijal sa ovog bloga uz obavezno navođenje izvora.

Latinična verzija.