ПРЕД НАМА ЈЕ КЉУЧНИХ И НАЈВАЖНИЈИХ 20 ДАНА!

Прво о добрим стварима. Блокада граница ЕУ, а поготову Србије и Хрватске, дала нам је  бар 15 дана предности да се припремимо што смо у највећој мјери и учинили.

Међу првима смо затварали школе и кафане, смањили контакте и трансмисију, те почели масовну дезинфекцију простора, што у корелацији са чињеницом да смо добијали углавном репове инфекција из Италије, Аустрије и других географски и епидемиолошки сличних земаља, а не масовне контаминације као у Милану и аустријским скијалиштима, такође охрабрује.

Похвално је и што су наши грађани били много сталоженији и културнији. Да, управо културнији, приликом куповине и обављања неопходних послова, тако да није било нереда као у већини европских земаља.

Невјероватно, али истинито. Ипак, имали смо пораст позитивних случајева, некад два до три, а некад седам дневно, што значи да смо у средишту битке која се не може одложити или ескивирати.

Позитивно је и то што пораст позитивних долази из нама познатих или очекиваних  путева и контаката доносиоца, па смо брзо у  изолацију смјештали све већи број људи.

Сада је кључна дисциплина, да нам ти европски репови не постану жаришта која ће се почети ширити, што би нас довело у ситуацију сличну Аустрији или чак Италији, и зато је пред нама кључних 20 дана. Ако желимо побиједити, треба нам сљедеће тројство:

1. Апсолутна и неодложна дисциплина са највећим казненим мјерама за свако непридржавање епидемиолошких мјера, личне и хигијене хране и простора. Ту додајем и сурово спречавање и кажњавање ширења лажних вијести, панике, дезинформација и настанак црне берзе за тренутно недостајуће производе;

2. Паралелно са првом мјером наставити са масовном дезинфекцијом јавних простора, шалтера, чекаоница, аутобуских стајалишта и сваког мјеста гдје постоји масовна или мање масовна комуникација. И, наравно, кућа и станова;

3. Стална медијска промоција поштовања прописа и стварање свијести колективитета, заједништва и одговорности. Такође, свакодневна промоција синергије свих институција и појединаца са вјером да чинећи добро сигурно побјеђујемо. Редовно и правовремено информисање јавности.

Е, сад да видимо шта нам не иде у прилог. Број заражених у свијету прелази 200.000, а скоро половина је у Европи, и то у нашој непосредној близини, гдје се не биљежи пад броја инфицираних. Тај број расте! То значи да нема опуштања и да се опасност пандемије повећава, па и ми морамо повећати своје реакције. Дисциплина, дисциплина, дисциплина!

Потпуно је јасно да би брзи раст случајева онемогућио државу да у реалном времену региструје нове позитивне случајеве и изолује њихове контакте. Упамтите и подвуците ово.

Зато, да би били ефикасни и правовремено реаговали, морамо смањити на минимум  или потпуно елиминисати могућност самовоље и недисциплине сваког појединца, ма ко био и ма како се звао.

Ово напомињем јер је из једног бањалучког локала и његових контаката било скоро трећина позитивних и изолованих у цијелој Републици. Исто важи и за неке особе склоне авантуризму или, што би наш народ рекао, паметњаковиће.

Већина институција и фирми је заиста реаговала на вријеме, а можда мањи – минималан број њих скоро па на вријеме.

И онда нам остаје појединац као кључна јединка, како у ланцу преношења вируса тако и као одговорна особа која чини све да се пандемија сузбије. Појединац руководи и извршава, појединац који није у ланцу команде и систему заштите сам доноси одлуке на основу своје перцепције и селектовања доступних информација и дезинформација.

На примјер, можда један дан откријемо 10 и више позитивних, али ако су сви одговорни и дају тачне податке, па све њихове контакте одмах изолујемо, а њих пазимо, за 15 дана сви  излазе из изолације или су за око 20 дана излијечени.

А насупрот томе, ако се двоје неодговорних не јаве, не дају или сакрију информације и не дају контакте сваки појединачно према до сада доступним искуствима вежу – заразе  још пет до шест, па они још пет до шест, па њихови контакти исто, па путују, иду у поште, болнице, чекаонице, аутобусе, састанке, и ето хаоса. То се управо десило у Италији, а потом у  Шпанији, Аустрији, и зато више нема земље без позитивних носиоца вируса.

Зато док радимо дању, ноћу припремајући се за не дај боже теже догађаје (већ је спремна посебна операциона сала за позитивне пацијенте, стационари, шатори, залихе), док ван јавности Влада и штабови праве планове, пописују и креирају тимове и спремају ресурсе, молим сваку особу да да лични допринос у овој великој битки која је већ почела.

Први пут допринос у битки се може од куће, чак и у пиџами, али и на улици, дворишту, хаустору, чекаоници, фирми, продавници, болници, како већ кога западне и затекне.

Не дозволимо да будемо десетковани својом глупошћу, јер имамо шансу да можда по први пут будемо примјер другима како да нас ово зло жестоко не закачи. У памет се сестре, браћо, грађани, баке, деде, унуци.

Прочитајте још једном горе наведено тројство и:

ДИСЦИПЛИНА, ДИСЦИПЛИНА, ДИСЦИПЛИНА!

Након 24 часа је могуће дијелити материјал са овог блога уз обавезно навођење извора.

Ћирилична верзија.

PRED NAMA JE KLJUČNIH I NAJVAŽNIJIH 20 DANA!

Prvo o dobrim stvarima. Blokada granica EU, a pogotovu Srbije i Hrvatske, dala nam je  bar 15 dana prednosti da se pripremimo što smo u najvećoj mjeri i učinili.

Među prvima smo zatvarali škole i kafane, smanjili kontakte i transmisiju, te počeli masovnu dezinfekciju prostora, što u korelaciji sa činjenicom da smo dobijali uglavnom repove infekcija iz Italije, Austrije i drugih geografski i epidemiološki sličnih zemalja, a ne masovne kontaminacije kao u Milanu i austrijskim skijalištima, takođe ohrabruje.

Pohvalno je i što su naši građani bili mnogo staloženiji i kulturniji. Da, upravo kulturniji, prilikom kupovine i obavljanja neophodnih poslova, tako da nije bilo nereda kao u većini evropskih zemalja.

Nevjerovatno, ali istinito. Ipak, imali smo porast pozitivnih slučajeva, nekad dva do tri, a nekad sedam dnevno, što znači da smo u središtu bitke koja se ne može odložiti ili eskivirati.

Pozitivno je i to što porast pozitivnih dolazi iz nama poznatih ili očekivanih  puteva i kontakata donosioca, pa smo brzo u  izolaciju smještali sve veći broj ljudi.

Sada je ključna disciplina, da nam ti evropski repovi ne postanu žarišta koja će se početi širiti, što bi nas dovelo u situaciju sličnu Austriji ili čak Italiji, i zato je pred nama ključnih 20 dana. Ako želimo pobijediti, treba nam sljedeće trojstvo:

1. Apsolutna i neodložna disciplina sa najvećim kaznenim mjerama za svako nepridržavanje epidemioloških mjera, lične i higijene hrane i prostora. Tu dodajem i surovo sprečavanje i kažnjavanje širenja lažnih vijesti, panike, dezinformacija i nastanak crne berze za trenutno nedostajuće proizvode;

2. Paralelno sa prvom mjerom nastaviti sa masovnom dezinfekcijom javnih prostora, šaltera, čekaonica, autobuskih stajališta i svakog mjesta gdje postoji masovna ili manje masovna komunikacija. I, naravno, kuća i stanova;

3. Stalna medijska promocija poštovanja propisa i stvaranje svijesti kolektiviteta, zajedništva i odgovornosti. Takođe, svakodnevna promocija sinergije svih institucija i pojedinaca sa vjerom da čineći dobro sigurno pobjeđujemo. Redovno i pravovremeno informisanje javnosti.

E, sad da vidimo šta nam ne ide u prilog. Broj zaraženih u svijetu prelazi 200.000, a skoro polovina je u Evropi, i to u našoj neposrednoj blizini, gdje se ne bilježi pad broja inficiranih. Taj broj raste! To znači da nema opuštanja i da se opasnost pandemije povećava, pa i mi moramo povećati svoje reakcije. Disciplina, disciplina, disciplina!

Potpuno je jasno da bi brzi rast slučajeva onemogućio državu da u realnom vremenu registruje nove pozitivne slučajeve i izoluje njihove kontakte. Upamtite i podvucite ovo.

Zato, da bi bili efikasni i pravovremeno reagovali, moramo smanjiti na minimum  ili potpuno eliminisati mogućnost samovolje i nediscipline svakog pojedinca, ma ko bio i ma kako se zvao.

Ovo napominjem jer je iz jednog banjalučkog lokala i njegovih kontakata bilo skoro trećina pozitivnih i izolovanih u cijeloj Republici. Isto važi i za neke osobe sklone avanturizmu ili, što bi naš narod rekao, pametnjakoviće.

Većina institucija i firmi je zaista reagovala na vrijeme, a možda manji – minimalan broj njih skoro pa na vrijeme.

I onda nam ostaje pojedinac kao ključna jedinka, kako u lancu prenošenja virusa tako i kao odgovorna osoba koja čini sve da se pandemija suzbije. Pojedinac rukovodi i izvršava, pojedinac koji nije u lancu komande i sistemu zaštite sam donosi odluke na osnovu svoje percepcije i selektovanja dostupnih informacija i dezinformacija.

Na primjer, možda jedan dan otkrijemo 10 i više pozitivnih, ali ako su svi odgovorni i daju tačne podatke, pa sve njihove kontakte odmah izolujemo, a njih pazimo, za 15 dana svi  izlaze iz izolacije ili su za oko 20 dana izliječeni.

A nasuprot tome, ako se dvoje neodgovornih ne jave, ne daju ili sakriju informacije i ne daju kontakte svaki pojedinačno prema do sada dostupnim iskustvima vežu – zaraze  još pet do šest, pa oni još pet do šest, pa njihovi kontakti isto, pa putuju, idu u pošte, bolnice, čekaonice, autobuse, sastanke, i eto haosa. To se upravo desilo u Italiji, a potom u  Španiji, Austriji, i zato više nema zemlje bez pozitivnih nosioca virusa.

Zato dok radimo danju, noću pripremajući se za ne daj bože teže događaje (već je spremna posebna operaciona sala za pozitivne pacijente, stacionari, šatori, zalihe), dok van javnosti Vlada i štabovi prave planove, popisuju i kreiraju timove i spremaju resurse, molim svaku osobu da da lični doprinos u ovoj velikoj bitki koja je već počela.

Prvi put doprinos u bitki se može od kuće, čak i u pidžami, ali i na ulici, dvorištu, haustoru, čekaonici, firmi, prodavnici, bolnici, kako već koga zapadne i zatekne.

Ne dozvolimo da budemo desetkovani svojom glupošću, jer imamo šansu da možda po prvi put budemo primjer drugima kako da nas ovo zlo žestoko ne zakači. U pamet se sestre, braćo, građani, bake, dede, unuci.

Pročitajte još jednom gore navedeno trojstvo i:

DISCIPLINA, DISCIPLINA, DISCIPLINA!

Nakon 24 časa je moguće dijeliti materijal sa ovog bloga uz obavezno navođenje izvora.

Latinična verzija.